ПРЕДСТАВЉЕНА СЕЛЕКЦИЈА ЈОАКИМФЕСТА

 

У Књажевско-српском театру у Крагујевцу представљена је селекција 15. Јоакимфеста, међународног позоришног фестивала, који ће и ове године, уколико се епидемиолошка ситуација не погорша, бити одржан од 8. до 13. октобра. На репертоару ће бити шест представа, четири иностране и две домаће. У читавом низу структуралних промена које је у последње две године иницирао уметнички директор и селектор Слободан Савић, најновија је да фестивал од ове године мења име у Јоакимфест (раније Јоаким Интер Фест). Као и прошле године, Савић остаје привржен евро-регионалном концепту и представама модерног, савременог позоришног сензибилитета и рецентног позоришног израза, подједнако на плану естетике и тематике.

15. Јоакимфест биће одржан под слоганом "Позориште у изолованом друштву".

Осим о селекцији, тематском и естетском концепту, на конференцији је било речи и о епидемиолошким мерама које ће бити примењене током Фестивала зарад безбедности публике и позоришних ансамбала који долазе у Крагујевац.

ПОЗОРИШТЕ У ИЗОЛОВАНОМ ДРУШТВУ

Х. Ибзен, ЛУТКИНА КУЋА, режија Ботонд Нађ, Државно мађарско позориште, Клуж, Румунија

Р. В. Фазбиндер, ЗАШТО ЈЕ ПОЛУДЕО ГОСПОДИН Р?, режија Бобо Јелчић, Југословенско драмско позориште, Београд, Србија,

ФИЛОКТЕТОВА РАНА, по комаду Хајнера Милера, режија Борис Крастев, Позоришна лабораторија „Сфумато“, Софија, Бугарска

ЗАПРАВО, ПРЕЛЕПО ЈЕ, текст и режија Волкер Шмит, Немачко државно позориште, Темишвар, Румунија

ГУСТАВ ЈЕ КРИВ ЗА СВЕ, по цртаном филму „Густав“, концепт и режија Кокан Младеновић, Позориште Костолањи Деже, Суботица, Србија

Џ. Орвел, ЖИВОТИЊСКА ФАРМА, режија Љупчо Георгиевски, Народно позориште „Антон Панов“, Струмица, Северна Македонија

Слободан Савић, уметнички директор и селектор Јоакимфеста

ЈОАКИМФЕСТ 

Ипак средства, мада незнатна, за „Јоакимфест”

ПОЛИТИКА 

Ипак средства, мада незнатна, за „Јоакиминтерфест”

После нашег текста „Нема пара за крагујевачки Јоакиминтерфест”, објављеног 21. јуна, јавио нам се Слободан Савић, уметнички директор и селектор овог позоришног фестивала, потврдивши да је Министарство културе прихватило аргументе из њиховог приговора и определило извесна средства за ову манифестацију.

– Ова одлука је најбољи коментар и најтачнија анализа одлука Комисије за савремено стваралаштво – каже Савић и објашњава:

– У приговору смо јасно образложили и документовали зашто одлуку поменуте комисије сматрамо апсолутно неутемељеном на објективним, професионалним и честитим критеријумима. Та одлука је не само неодржива и неаргументована него и штетна јер указује на непостојање евалуације позоришних фестивала у Србији што може изазвати ненадокнадиве последице и васпоставити произвољност у одлучивању као једини критеријум. Штавише, с обзиром на високи квалитет прошлогодишње селекције, на бројне концепцијске, организационе, структуралне и квалитативне промене које су урађене у последњих годину дана на унапређењу фестивала, с обзиром на изузетно високе оцене прошлогодишње селекције у медијима у Србији и региону, одлуку комисије смо разумели и као злонамерну.

Савић подсећа да је „Јоакиминтерфест” од прошле године „фестивал савременог, модерног, друштвено, естетски и поетички референтног позоришта који избором представа настоји да буде видљив и препознатљив не само за локалну заједницу, него у земљи и ширем региону”. Његов концепт је, додаје, еврорегионални (највише две представе из Србије) и темељи се на избору представа које су у пуном сагласју с модерним извођачким и позоришним праксама. Подсећа и да је први пут од оснивања фестивала прошле године штампан обиман двојезични каталог (на српском и енглеском) на више од осамдесет страница, да су све стране представе титловане на српски језик, да је заседао међународни жири, затим урађена ревизија награда, нов, модеран сајт, нови тотал дизајн, оформљен стални фестивалски тим, а први пут од оснивања све улазнице су распродате недељу дана пре почетка.

– Упркос томе, комисија је закључила да „пројекат није усклађен са општим интересима у култури и приоритетима конкурса и да нема довољан утицај на квалитет културног живота шире друштвене заједнице”. Ово, уистину, није вредно коментара, али јесте оно што је вашем новинару рекао Светислав Гонцић, председник комисије (чланови Жељко Јовановић и Владан Ђурковић). Гонцић, наиме, каже да је комисија, с обзиром на тешку финансијску ситуацију, одлучила да „подржи само стратешке фестивале”. И тако су се међу стратешким фестивалима нашли сви, осим „Јоакиминтерфеста”. Фестивали професионалних и аматерских позоришта, од Суботице до Врања, од Сомбора до Шапца, од Новог Сада до Ниша, од Зајечара до Ужица... Списак је велики да бих све набрајао. Међу „стратешки” важним нашао се и фамозни Фестивал дуодраме у Тополи, и то на два места: међу онима који су добили новац (јер је усклађен са...) и међу онима који нису добили новац (јер није усклађен са...). Само ова процедурална грешка довољна је да се обори конкурс пред Управним судом, а има их још – каже Слободан Савић и додаје:

– Иако смо добили незнатна средства, задовољни смо одлуком министарства да уважи аргументе и чињенице. То је, пре свега, морална сатисфакција и трачак наде и светлости у царству мрака у којем су се загубили наша култура и позориште, а чланови овогодишње комисије угасили последњу тињаву свећу.

Joakimfest

Joakimfest je međunarodni pozorišni festival koji se održava svake jeseni u Kragujevcu, druge sedmice u oktobru (do 2019. Joakim Inter Fest). Festival je 2006. godine pokrenuo pozorišni reditelj Dragan Jakovljević, tadašnji direktor Knjaževsko-srpskog teatra. Od tada do danas, Festival je prolazio kroz različita razdoblja uspona i padova, u potrazi za čvrsto utemeljenim konceptom. Početkom 2019. godine, izborom Slobodana Savića, uglednog pozorišnog kritičara iz Beograda, na mesto selektora i umetničkog direkora, izvršene su korenite promene u strukturi i koncepciji Joakimfesta. Danas je to Festival savremenog, modernog, društveno, estetski i poetički referentnog pozorišta koji izborom predstava nastoji da bude vidljiv i prepoznatljiv ne samo za lokalnu zajednicu, nego u zemlji i širem regionu. Njegov koncept je evro-regionalni i temelji se na izboru predstava koje su u punom saglasju sa modernim izvođačkim pozorišnim praksama. Joakimfest slavi i neguje estetski sofisticirano, društveno odgovorno, subverzivno i emancipatorsko pozorište koje se hvata u koštac s gorućim problemima i fenomenima vremena i sveta u kojem živimo.

Od osnivanja Festivala do danas, na Joakimfestu je izvedeno preko 140 predstava iz 25 zemalja sveta u kojima je učesvovalo više od 700 pozorišnih stvaralaca.

Međunarodni žiri dodeljuje dve nagrade na Festivlu: Gran pri „Joakim Vujić“ za najbolju predstavu u celini i Specijalnu nagradu grada Kragujevca.

Festival je dobio ime po „ ocu srpskog pozorišta“ Joakimu Vujiću, upravniku prvog srpskog pozorišta osnovanog u Kragujevcu, tadašnjoj prestonici Srbije, 1835. godine.

Domaćin i organizator Festivala je Кnjaževsko-srpski teatar, a glavni pokrovitelj grad Кragujevac.

---

ABOUT THE FESTIVAL

Joakimfest is an international theatre festival held every fall in Kragujevac, during the second week of October (till 2019 Joakim Inter Fest). The festival was established in 2006 by a theatre director Dragan Jakovljević, who was back then the managing director of Knjaževsko-srpski teatar. Since then, the festival has been going through various periods of ups and downs, seeking a solid concept. At the beginning of 2019, when Slobodan Savić, an esteemed theatre critic from Belgrade was elected the curator and artistic director, radical changes have been made in the structure and concept of Joakimfest. Today, this is a festival of contemporary, modern, socially, aesthetically, and poetically relevant theatre which with its selection of plays strives for visibility and recognition not only in its local community but in the entire country and the wider region. It has a Euro-regional concept, based on a selection of plays in full accord with modern performance and theatre-related practices. Joakimfest celebrates and fosters aesthetically sophisticated, socially responsible, subversive, and emancipatory theatre which grapples with burning issues and phenomena of the world and the times we live in.

Since the founding of the Festival to date, over 140 performances from 25 countries with the participation of over 700 theatre authors have been performed at the Joakimfest.

An international jury bestows two awards: Grand prix “Joakim Vujić,” for the best overall performance, and Special Award of the City of Kragujevac.

The festival is named after “the father of Serbian theatre,” Joakim Vujić, the managing director of the first Serbian theatre founded in Kragujevac, the capitol of Serbia back then, in 1835.

The host and organizer of the festival is Кnjaževsko-srpski teatar, and the main benefactor is the City of Кragujevac.

Продаја улазница за Јоаким Интер Фест

Поштована публико, од 10. септембра у продаји су улазнице за 14. Јоаким Интер Фест.

РАДНО ВРЕМЕ БИЛЕТАРНИЦЕ
Радним данима и суботом од 10 до 14 и 18 до 20 часова
Контакт телефон 034 33 20 63

ЈОАКИМ ИНТЕР ФЕСТ 14.

Међународни позоришни фестивал
Крагујевац, 8-13. октобар 2019.

КО СЕ БОЈИ ПОЗОРИШТА?

Уторак, 8. октобар I СЛИКА ДОРИЈАНА ГРЕЈА, по роману Оскара Вајлда,
режија: Стајко Мурђев, Драмско позориште „Никола Ваптсаров“, Благоевград, (Бугарска)

Среда, 9. октобар I ТАРТИФ, по мотивима драме Ж.Б.П. Молијера,
ауторски пројекат Игора Вука Торбице, Српско народно позориште и Народно позориште Сомбор (Србија)

Четвртак, 10. октобар I ХАСАНАГИНИЦА, по мотивима драме Љубомира Симовића, режија: Андраш Урбан, Новосадско позориште/Újvidéki Színház (Србија)

Петак, 11. октобар I МЕДЕЈИНИ ДЕЧАЦИ, Јонут Социу по мотивима Еурипидове драме, режија: Андреј Мајери, Аполо 111, Букурешт (Румунија)

Субота, 12. октобар I КО СЕ БОЈИ ВИРЏИНИЈЕ ВУЛФ, Едвард Олби,
режија: Ленка Удовички, Позориште „Улисис“ (Хрватска) и Београдско драмско позориште (Србија)

Недеља, 13. октобар I ЗАБАВА ЗА БОРИСА, Томас Бернхард, режија: Снежана Тришић, Прешерново позориште Крањ и Позориште Птуј (Словенија)

Све представе почињу у 20 часова.

Објављена селекција 14. Јоаким Интер Феста

На конференцији за медије у Књажевско-српском театру говорили су Милош Крстовић, глумац и директор Књажевско-српског театра и позоришни критичар РТС-а Слободан Савић, селектор и уметнички директор Фестивала.
Од 07. до 14. октобра ове године у Крагујевцу ће бити изведене представе из Словеније, Хрватске, Румуније, Бугарске, Грчке и Србије.
– Све у свему, и упркос свему, пред нама је Фестивал који слави естетски софистицирано и друштвено одговорно позориште. Од ове године његов концепт је евро-регионални, утемељен на високим уметничким стандардима. Одабрао сам представе које, у складу са референтним праксама позоришног израза, с једне стране отварају суштинска, онтолошка питања савременог човека, пониру у његову душу и интиму и, с друге стране, представе које се хватају у коштац и бескомпромисно разобличавају аномалије друштвеног живота и наопаке социјалне, родне и политичке навике. Селекција је тек мало више од пола посла. Предстоји нам још много рада, пре свега организаторима и домаћинима Фестивала. Ако све приведемо крају како је замишљено имаћемо већ ове јесени у Крагујевцу један од три најзначајнија међународна позоришна фестивала у Србији – рекао је, између осталог, Слободан Савић.
– Нема никакве сумње да је ово најквалитетнија селекција од оснивања Фестивала. Селектор је већ у првој години свог мандата урадио оно што је пројектовао за наредне две године. Град Крагујевац и Књажевско-српски театар, као што смо и обећали, чврсто стоје иза Савићевог концепта. Крагујевчани ће на јесен имати позоришни фестивал какав одувек заслужују – рекао је на крају конференције за медије Милош Крстовић.

ТЕСЛА, Гефyра Тхеатер Цомпанy, Атина, текст и режија Михалис Јинитис, Грчка

СЛИКА ДОРИЈАНА ГРЕЈА, по роману Оскара Вајлда, режија Стајко Мурђев, Драмско позориште „Никола Ваптсаров”, Благоевград, Бугарска

ТАРТИФ, по Молијеру, ауторски пројекат Игора Вука Торбице, Српско народно позориште и Народно позориште Сомбор, Србија

ХАСАНАГИНИЦА, по мотивима драме Љубомира Симовића, режија Андраш Урбан, Новосадско позориште, Ујвидеки синхаз, Србија

МЕДЕЈИНИ ДЕЧАЦИ/ МЕДЕА`С БОYС, Јонут Социу (по Еурипиду), режија Андреј Мареји, Позориште Аполо 111, Букурешт, Румунија

ЗАБАВА ЗА БОРИСА, Томас Бернхард, режија Снежана Тришић, Прешерново позориште Крањ и Позориште Птуј, Словенија

КО СЕ БОЈИ ВИРЏИНИЈЕ ВУЛФ, Едвард Олби, режија Ленка Удовички, Позориште „Улисис“, Бриони, Хрватска

www.joakimvujic.com

JOAKIMINTERFEST 2014 - 9. Međunarodni pozorišni festival - 9th International Theatre Festival

Selektor 9. JoakimInterFesta  je Goran Cvetković, pozorišni kritičar. Na ovogodišnjem JoakimInterFestu u takmičarskom delu festivala biće izvedeno sedam predstava iz šireg regiona.
Gledajući celokupnu istoriju čoveka, sa idejom da se nekako razume njegovo ponašanje – moramo doći do činjenice da je glavno obeležje ukupnog postojanja ove društvene životinje – RAT! I to u svim oblicima – od onog što se naziva oružanim sukobom dve sukobljene sile, do onog svakodnevnog – u porodici, na radnom mestu, na ulici, u kafani, na pijaci... Rat nije samo trenutak sukoba – rat je i priprema rata – planiranje, prepariranje budućih učesnika, podmićivanje, lažno uvećavanje razloga, prevara, krađa istine, podmetanje lažnih dokaza, medijska halabuka, zloupotreba osećanja, licemerje iz koristoljublja. Ratuju velike sile, male države, plemena, partije, vojske, gerile – ali, ratuju i porodice, ratuju sinovi i očevi, ratuju muževi i žene, ratuju braća i sestre, ratuju državni službenici, ratuju radnici, ratuju kriminalci, ratuju tajkuni, ratuju pisci, ratuju političari, ratuju glumci, ratuju kritičari, ratuju profesori... Rat u nama i oko nas je trajno stanje stvari – a pogotovo u društvima kao što je naše – u takozvanoj tranziciji – u vremenima kad se, evo već četvrt veka, raspada nešto što je stvarano vekovima i gde se uz najgroznije ratovanje i prevare stvaraju dekadentne i neuspešne kneževine, spremne da se sutra raspadnu ili trajno predaju velikim silama, kao dodatni posed, i kad ljudi ostaju bez nade u praznini istorijskih turbulencija, napušteni i obezglavljeni.
Zato smo, sastavljajući repertoar ovogodišnjeg JOAKIMINTERFESTA, pokušali da prikažemo takvu sliku sveta, koja koliko–toliko, prikazuje neke aspekte tog trajnog, ali i sadašnjeg rata u nama i oko nas. Pokušali smo da predstavama koje ćete videti – odgonetnemo moguće uzroke, da pratimo razvoj i sagledamo neke oblike, tog fatalnog rata. Pored toga, pokušali smo da sastavimo repertoar od predstava nastalih na tekstovima vrsnih autora – kao što su Ronald Harvud, Ežen Jonesko, Henrik Ibzen, Tadeuš Svobođanek i drugih, u režiji reditelja sa iskustvom i renomeom – videćemo predstave Vladimira Milčina, Dina Mustafića, Nebojše Bradića i poslednju predstavu našeg preminulog kolege, Primoža Beblera. Na festivalu će učestvovati, u konkurenciji za tradicionalne nagrade, pozorišta iz Nove Gorice, Banjaluke, Zenice, Tuzle, Virovitice, Beograda, Kikinde, Skoplja i Budimpešte. U današnjim teškim finansijskim uslovima, kragujevačka publika videće ponovo, jedan dobar festival značajnih predstava koje će joj ponuditi odgovore na potencijalna pitanja o društvu kome živimo, prikazati estetski uzbudljive scenske igre i upriličiti iskreno uživanje. Goran Cvetković, Beograd,  24. jul 2014. godine. 

7-15. oktobar 2014. godine, 
Kazalište Virovitica, predstava Revizor, autor Nikolaj Vasiljević Gogolj, režija Dražen Ferenčina.
Beogradsko dramsko pozorište, predstava TRPELE, autori Milena Depolo i Boban Skerlić, režija Boban Skerlić.
Narodno pozorište Republike srpske Banja Luka, predstava Lutkina kuća (Nora), autor Henrik Ibzen, režija i izbor muzike Nebojša Bradić.
Narodno pozorište Kikinda, predstava Nosorog, autor Ežen Jonesko, adaptacija i režija Snežana Trišić. 
Slovensko narodno gledališče Nova Gorica, predstava Susret, autor Nina Mitrović, režija Primož Bebler.
N. U. Teatar za deca i mladinci Skopje, predstava Naš razred, autor Tadeuš Slobođanek, režija Vladimir Milčin. 
Bosansko narodno pozorište Zenica, predstava Majstor, autor Ronald Harvud, režija Dino Mustafić. 
U čast nagrađenih: Pozorište Timočke Krajine Zoran Radmilović Zaječar, predstava Kabare Nušić, adaptacija i dramaturgija Dimitrije Kokanov i Jovana Tomič, režija Jovana Tomić.

www.joakimvujic.com 

NAGRADE 7. JOAKIMINTERFESTA

www.joakimvujic.com

Nagradu za najbolju predstavu u celini dobilo je Ujvideki sinhaz / Novosadsko pozorište za „Marat The Sade“ Petera Vajsa u adaptaciji i re žiji Andraša Urbana. „Marat The Sade“ predstavlja presek istorije novog veka obeleženog krvavim revolucijama i snažnim društvenim previranjima kroz jedinstveno izvođenje pozorišnog ansambla u kojem su režija i gluma jedno telo. Rediteljska ideja je nadgrađena snažnom i kompleksnom glumom. Ekspresivna, višeznačna, „Marat The Sade“ je inventivan, hrabar teatarski iskorak.

Nagradu za najbolju režiju osvojio je Vladimir Milčin za „Čekajući Godoa“ Semjuela Beketa u izvo đenju Turskog teatra iz Skoplja. Milčin je, analitično, sa svakom mikroradnjom, otkrio nov kolorit I poeziju u Beketovom tekstu. Reljefni način na koji prikazuje večitu ljudsku borbu za smisao je višeznačan i filozofski. Milčinova režija sa snažnom, humanističkom porukom, predstavlja angažova ni politički teatar u novom svetlu.

Nagradu za naj bolju žensku ulogu dobila je Maja Blagovič za uloge Unuke, Azijke, Mrava i Prodavca u „Zlatnom zmaju“ Rolanda Šimelfeniga u režiji Januša Kice a u izvođenju Slovenskog stalnog gledališča iz Trsta. U „Zlatnom zmaju“ je rediteljski koncept bio da je gluma glavno oruž je. Maja Blagovič je suvereno vladala svojim glumačkim oružjem transformišući se i kombinujući broj na glumačka sredstva. Blagovičeva je uspela da u malim dramskim segmentima ostvari snažno scensko prisustvo.

Nagradu za najbolju mušku ulogu dobio je Romeo Grebenšek za uloge Dede, Azijca, Kelnerice i Cvrčka u „Zlatnom zmaju“ Rolanda Šimelfeniga u režiji Januša Kice a u izvođenju Slovenskog stalnog gledališča iz Trsta. Grebenšek je, prezentujući umetnički senzibilitet na emotivnim antipodima, gracilnost Cvrčka s jedne i oronulost i nemoć Dede s druge strane, pokazao visok stepen umetničke zrelosti, naizmenično proživlja vjaući ulogu i igrajući s distancom.

Nagradu za vizuelnost osvojio je Ujvideki sinhaz /Novo sadsko pozorište za „Marat The Sade“ Petera Vajsa u adaptaciji i režiji Andraša Urbana. Potpuni vizuelni do življaj koji predsta va nudi sadr ži preciznu i te atarski promišljenu upotrebu svih pozorišnih sredstava: svetla, scenografije, kostima, šminke, mizanscena. Predstavljena na inventivni način, tela glumaca takođe čine elemente ekspresivne scenografije.

Specijalnu nagradu osvojila je predstava Pismo iz 1920, prema istoimenom zapisu Iva Andrića Bosanskog narodnog pozorišta iz Zenice u režiji Olivera Frljića. Pismo iz 1920. prelazi granicu između pozorišta i života. Zajednički autorski projekat reditelja i glumaca, Pismo iz 1920. je žestok, beskompromisan društveno-politički izazovna cionalizmu, ksenofobiji, homofobiji i klerofašizmu i poseduje osoben estetski i umetnički senzibilitet.